Појефтинило гориво, али не и намирнице: Ко је заказао?

Цијене нафте и нафтних деривата у Републици Српској су, као што се и очекивало, због стања на свјетским берзама, након петнаестак дана коначно пале у просјеку за 5 фенига у просјеку, али као што усталена пракса налаже, цијене основних животних намирница остале су исте, без обзира на ову чињеницу. Један од бројних проблема на нашем тржишту јесте формирање цијене горива на нашим пумпама. И дјеца већ знају да када гориво забиљежи скок на лондонској или њујоршкој берзи, већ сутра или прекосутра скочи и на нашим пумпама, без обзира на залихе, али када појефтини на свјетском тржишту, потребно је и по 15 дана да појефтини и код нас. Нафташи то онда правдају залихама набављеним по скупљој цијени.

“Ми смо дошли у ситуацију да се грађани не буне. Да немамо инспекције. Када су послали инспекције прије двије године, када је уведена маржа од 25 фенига, констатовано је да је у Републици Српској наплаћено 3,5 милиона КМ, у ФБиХ милион и по. Они су израчунали да им је јефтиније да држе непоштену цијену према купцима, па да плате казну, јер не постоји онај елемент, који смо имали када је Пореска управа била у Бањалуци, која би црвеном траком опасала бензинску пумпу и не би дозволила да се продаје гориво недјељу дана, тако да знамо ко нам завлачи руку у џеп”, рекао је економиста Зоран Павловић. Још већи проблем је у томе што, када скочи цијена горива, у стопу су га пратиле цијене хране, кућних потрепштина, одјеће и свега осталог, али када се цијене на бензинским пумпама коригују у негативном смјеру, произвођачи и трговци се праве као да се ништа није десило, не одричући се достигнутих цијена.

У БиХ цијене се формирају слободно, нема одговорности ни покретања иницијатива од стране надлежних органа и агенција које би свакако требале да реагују на овакве појаве, рекла је Снежана Шешлија, предсједник Удружења за заштиту потрошача „Топер“ из Добоја.

“Суштински је смањена одговорност институција да размишљају о својим грађанима. Слободно формирање цијена значи да може и да се снизи цијена за 3%, 5% или 30%, сасвим свеједно, јер се не прича о слободном формирању када нешто поскупи. Истог момента ви ујутро добијате нову цијену. Према томе, ја мислим да институције мало треба да поведу рачуна и о том социјалном фактору и грађанину као главном потрошачу, јер ко је тај који доприноси пуњењу буџета кроз порезе и акцизе него ми”, упитала је Шешлија.

Парадокс је што је овакво стање у складу са законом, али није законито, каже Шешлија. Ниједна законска регулатива не говори о овом питању, а логично је да се то, ако институције саме не реагују, мора регулисати кроз закон, јер закон се, каже Шешлија, ипак мора поштовати.